Petak, Decembar 30, 2016

Šta je obrazovanje?


(uvod u kompromitovane pojmove, prvi deo)

  Obrazovanje, ova reč za mene, u mom doživljaju, a od svog korena upućuje, približava nečemu što pokazuje na ono što se obrazuje--- stvara--- formira---pre(obražava)---nastaje neka vrsta ‘novog’ od ‘starog’.

  Biti obrazovan je odavde, a u smislu težnje ili nekog cilja, slično krčenju šumskog puta, oranju i preoravanju njive i bašte, hodanju kroz neki novi, nepoznati grad, predeo, prirodu. Raznolike akcije koje pojedinac ispoljava i preduzima na ovom putu su reaktivne, reakcije na spoljašnje iskustvo sveta, koje je u njemu samom sadržano. Akcije u vidu učenja, njihovo poreklo je u želji da se zna, sazna, obavesti o nekoj stvari iako, ipak, sam motiv u težnji ka znanju nije žudnja ka znanju samom po sebi, nego mogu biti hiljade drugih skrivalica i pod-(motiva). Znanje je nesumnjivo neka, određena stečena, lična imovina bilo da je reč o formalnom ili neformalnom obrazovanju, ali isto je sukob između ova dva često vidljiv kod mnogih i nesumnjiv i to baš oko ovog pojma imovine i šta bi taj pojam sve značio.On traje oduvek, a u kontekstu savremenog doba je više nego ikada jasno vidljiv. Voditi se obrazovanjem bez jasnih, pozitivnih ciljeva može imati i ima pogubne posledice, kako po pojedinca tako i za celokupnu, bilo kakvu određenu ili neodređenu društvenu grupaciju, jer nema te stvari koja se više može zloupotrebiti od ljudskog znanja. Anatomski posmatrano, strukture i mehanizmi formalnog obrazovanja, svuda po svetu, jesu jedna dugopateća smesa svega i svačega, patnja koja dugo traje na vremenskoj liniji, jer se odvija proces s početkom još od pre nekoliko vekova svirepe dehumanizacije ljudi putem najvulgarnijih zloupotreba tehnoloških dostignuća. Nekada, u nama samima, ne vidimo jasno, kako bi trebalo, ovaj dvojaki proces, jer možemo postati na isti naviknuti na sličan način kako se navikava neki radnik na težak, ali zloupotrebljavan posao čije dalekosežne, opasne posledice ne uspeva da sagleda. Jastuk na kojem su ljudi zaspali izgleda je toliko udoban“ da mnogi ne žele ni da vide, ni da čuju, ni da bar na kratko osete pogubnost obrazovanja vođenog pogrešnim, zlonamernim ciljevima. Eklekticizam je pojam u kojem se sada skrivaju i oni najviše odgovorni za ovakvo stanje, a to su, jasno, članovi struktura koje određuju tokove i metode obrazovanja.

 

Eklekticizam je zapravo, onako kako kroz sebe kontempliram njegovo značenje, nešto jako korisno, slično velikom drvetu koje se grana u raznim smerovima, a pritom ima jasno definisano, snažno stablo isto tako kao granje, jako korenje pod zemljom otpušteno ka svim stranama.  Korisno je “granati” sebe samog u raznim i raznovrsnim smerovima znanja shvaćenog kao na početku priče kao obra----z---ovanje, upijajući u sebe strujanja vazduhe  sa svih strana sveta u svim mogućim i pretpostavljenim novo-otkrivenim stvarima ili nekim ličnim eksperimentima. Lepota se skriva i obelodanjuje kroz um svih ljudi, svih uzrasta u otkrivanju novog, do tad neviđenog, nenaučenog, neupijenog i zatim rastvorenog u sebi, do onog korena. Eklekticizam zato mora imati jaku ’kičmu’, stablo i koren da bi se uspešno vinuo do visina, inače biva upropašten kratkotrajnim, površnim i zlonamernim ciljevima iz sebične koristi tokom ranih faza učenja. Ko kreće u potragu za znanjem sa sebičnim motivom da znanje podredi sebi, da ga osvoji, prisvoji i kontroliše kako bi imao vlast nad drugima, taj, na kraju, pada u bolno samouništenje, jer jednostavno rečeno ima loš koren i slabo, trulo stablo.

 

Nastavak sledećih dana iz kompromitovanih pojmova o kojima trenutno pišem...

Pozdrav!

W.

 

 

 

 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me